Linux je operativni sistem i samim tim najvažniji program koji računar izvršava. On upravlja svim drugim programima – dodeljuje im resurse, izvršava korisničke naredbe (unete pomoću miša i tastature), šalje izlazne informacije na monitor, upravlja datotekama i obavlja mnoge druge važne zadatke.

Linux se razlikuje od većine operativnih sistema po tome što ga razvijaju programeri iz celog sveta.

Linux odlikuje i njegova stabilnost – računari pod Linuxom često rade mesecima, čak i godinama bez ijednog pada sistema. Uz to je fleksibilan i prijatan za rad. Linux efikasno upravlja resursima računara kao što su memorija, procesor ili prostor na disku. Čak i veći deo Interneta radi na računarima pod Linuxom i Apache Serverom.

Pošto je Linux otvoren, svako može da ga nabavi, dopuni softverom i ponudi na tržištu (besplatno ili po odgovarajućoj ceni). Tako nastaju distribucije Linuxa. Osim nekih manje značajnih detalja, većina distributera razlikuje se po programima. Takođe se većina alatki i aplikacija može besplatno preuzeti s Interneta bez obzira na to koju distribuciju Linuxa koristite.

Još jedna karakteristika Linuxa je da je on Slobodan softver. Slobodan znači da se može slobodno dorađivati i distribuirati dalje bez ograničenja u vidu licenci. Često se za Linux kaže da je besplatan. Zaista dobar deo distribucija to jeste, ali nisu sve. Čak i distribucije koje nisu besplatne mogu se slobodno distribuirati među prijateljima bez straha od distributera, što je princip koji se primenjuje na sav softver koji podleže GNU licencama. Linux se distribuira pod GNU Opštom Javnom Licencom (GPL)

Naš izbor distribucije jesu Ubuntu, i Kubuntu. Razlika između ove dve distribucije je u grafičkom okruženju, gde Ubuntu radi koristeći GNOME, a Kubuntu KDE okruženje. Ubuntu je zasnovan na DEBIAN jezgru Linuxa.

Za Ubuntu su razvijene potpune vršnjačke i profesionalne podrške.

Ubuntu je primeren i za radne stanice i za servere. Trenutna distribucija (6.06) podržava PC (Intel x86), 64-bit PC (AMD64), UltraSPARC T1 (Sun Fire T1000 i T2000) i PowerPC (Apple iBook and Powerbook, G4 i G5) arhitekture procesora.

Linux je ušao u mainstream, pa pošto znamo „šta je to Linux?“, možemo da se zapitamo „Šta dobijam Linuxom?“ Odgovor na to je:

Bezbednost  - Iako Linux nije 100% imun na viruse, prilično je blizu. Još uvek ne postoje slobodni Linux virusi. Uz to bezbednost se rešava lako i efikasno, a ako nešto predstavlja rizik, ne mora se čekati naredno izdanje operativnog sistema da bi se to ispravilo.

Stabilnost - Linuxa je legendarna. Živimo u svetu gde su ljudi navikli da resetuju računare bar jednom dnevno. Linux bez problema radi nedeljama, čak i mesecima bez potrebe za paljenjem i gašenjem.

Moć - Nema operacije koju ne možete da obavite pod Linuxom a možete pod drugim operativnim sistemima. Štaviše, drugi operativni sistemi ne mogu da se pohvale ovakvom ekskluzivnošću.

Uštedu - možete da obavite sve što vam je potrebno od računara bez da trošite ogromne svote novaca na programe ili poboljšanja tih programa. Takođe, nemate problema sa zakonskim pritisicma o legalnosti operativnih sistema.

Uzgred, GNU je rekurzivna skraćenica od „GNU Nije UNIX“, i predstavlja projekat Fondacije za slobodan softver, pokrenut 1984. godine.

Zaštitni znak Linuxa je Tux, debeljuškasti pingvin koji izgleda srećno i zadovoljno.